Savo Milošević
Došao je u Partizan kao četrnaestogodišnjak iz Bijeljine, a bez obzira na veliki potencijal, na debi za prvi tim sačekao je sve do 1992. goidne, kada je nedelju dana pre svog 19. rođendana ušao u igru u kup utakmici protiv Mladosti u Lučanima. U naredne dve sezone jedan je od najboljih igrača ekipe i oba puta prvi strelac lige. Mada je sa 78 golova na 119 takmičarskih utakmica jedan od najboljih strelaca Partizana svih vremena, odnos između Save Miloševića i navijača nikada nije bio idiličan. Često je, prečesto s obzirom na igre i učinak na terenu, bivao izviždan ili pak počašćivan sa tribina pogrdnim skandiranjem, i ta je njegova relativna nepopularnost kod navijača Partizana jedna teško objašnjiva pojava. Kako god, Savo Milošević sigurno je u uskom krugu najboljih igrača koji su igrali za Partizan u poslednjih 30-ak godina.
Iz Partizana je otišao 1995. godine u Aston Vilu (u prvoj sezoni osvojio je Liga kup Engleske), gde je igrao tri sezone (i takođe povremeno "ratovao" sa navijačima svog kluba), odatle u Saragosu, pa zatim Parmu, Espanjol, Seltu, Osasunu, da bi igračku karijeru završio 2008. godine u Rubinu iz Kazanja, i to osvajanjem titule prvaka Rusije.
Za reprezentaciju Savo Milošević je odigrao 102 utakmice (treći po broju nastupa) i postigao 37 golova, gol manje od najboljeg strelca, Bobeka. Igrao je na dva svetska prvenstva, 1998. i 2006. kao i na Evropskom prvenstvu 2000. godine, na kome je sa 6 golova bio prvi strelac.
Osim kao fudbaler, krajem mučnih devedesetih, Savo Milošević bio je poznat i po političkom angažmanu, kao simpatizer tada opozicione Demokratske stranke, ali takođe i po podršci pokretu Otpor. U decembru 2009. kandidovao se za predsednika FK Partizan, ali je poražen (ubedljivo, dobio je samo jedan glas, za njega je glasao Ljubiša Tumbaković!) od tada aktuelnog predsednika, Dragana Đurića. Kratko vreme, 2011 - 2012 godine, bio je pomoćnik selektoru Crne Gore, svom nekadašnjem saigraču iz Partizana i reprezentacije, Branku Brnoviću, da bi pomalo neočekivano, 19. marta 2019. godine, postao prvi trener Partizana. Na toj poziciji, Savo Milošević je ostao do 1. septembra 2020. godine, kada je, nakon poraza u Novom Sadu od Vojvodine, podneo ostavku. Po mišljenju ogromne većine navijača, Milošević je za tih skoro godinu i po dana odlično vodio ekipu. Osvojio je jedan kup, "povratio" skoro izgubljenog Sejdubu Sumu, najskuplje pojačanje u istoriji kluba, imao uspeha sa dovođenjem stranaca (Natho, Sadik, Asano), dao šansu supertalentovanom Filipu Stevanoviću, pobeđivao u prvenstvu i kupu večitog rivala, i, sa izutetkom poslednjih 20 - ak minuta u Alkmaru, odlično vodio ekipu u Ligi Evrope. Neiskustvo u trenerskom poslu je bio najveći Miloševićev problem, ali je sa njim kao trenerom, Partizan igrao možda najlepši i najmoderniji fudbal u poslednjih 30 - ak godina. Na klupi ga je zamenio Aleksandar Stanojević.
Savo Milošević je rođen 2. septembra 1973. godine u Bijeljini, sa Partizanom je osvojio titule 1993. i 1994. godine, kao i kup Jugoslavije 1994. godine. Kao trener Partizana, osvojio je kup Srbije 2019. godine.