Miroslav Vulićević

Fudbal je počeo da trenira u ekipi Kosmet iz Leposavića, nastupao zatim za Bane iz rodne Raške, a afirmaciju je doživeo u Javoru iz Ivanjice, za koji je igrao pet i po godina. U Partizan je došao iz Vojvodine, u decembru 2013. godine, i odmah zauzeo mesto startera. Odličnim igrama u proleće 2014. godine, zaslužio je poziv u reprezentaciju (mada, već je bio debitovao svojevremeno kod Radomira Antića) i zabeležio nastup u prijateljskom meču protiv Brazila. Odličan je Vulićević bio u crno - belom dresu u toku te 2014. godine, i sigurno je u tom trenutku bio ponajboji srpski desni bek. Na žalost,u oktobru, u večitom derbiju, Vule doživljava povredu zbog koje pauzira skoro do kraja sezone. Vratio se na teren u samom finišu prvenstva, u narednoj ponovo zauzeo svoje mesto u prvih 11, ali, očigledno je bilo da to nije onaj igrač koji je bio do povrede. Naravno, dalako do toga da je Vulićević preko noći postao loš igrač, ali, jednostavno, u formu od pre povrede više se nije vratio. Da stvari budu još gore, u finišu jesenjeg dela sezone 2015/16, u meču protiv Voždovca, doživljava povredu ruke zbog koje ponovo mora da pauzira. U narednoj sezoni, ponovo je standardan i nezamenjiv, odigraće najviše utakmica u prvenstvu i dati značajan doprinos u osvajanju titule. Nastupao je i u sledeće dve sezone, u onoj drugoj dosta retko, a kada mu je početkom 2020. godine istekao ugovor sa klubom, Miroslav Vulićević rešio je da završi igračku karijeru.

Proveo je u klubu tačno 6 godina, odigrao 156 utakmica i dao jedan gol (Steaui), bio kapiten jedno vreme, i mislim da neću da preteram ako kažem da je kod partizanovih navijača imao status jednog od najpoštovanijih i najvoljenijih fudbalera.

Miroslav Vulićević je rođen 29. maja 1985. godine u Raškoj. Sa Partizanom je osvojio dve titule, 2015 i 2017. godine, te četiri Kupa Srbije - 2016, 2017, 2018 i 2019. godine. Za reprezentaciju Srbije nastupio je tri puta.