Mateja Kežman

Nekad se zvala Ljutice Bogdana, a sad se zove Mateje Kežmana...Baš kao i otac Zlatko, dugogodišnji golman Galenike (Zemuna) i junak stiha koji su "grobari" nekada davno spevali, fudbal je počeo da uči u Zemunu i to kada mu je bilo svega 7 godina. Mlad je bio (17 godina) i kada je napustio matični klub i započeo kaljenje po klubovima širom Srbije. Radnički iz Pirota, Loznica, Smederevo, ovde je Mateja Kežman sticao iskustvo u seniorskom fudbalu, dok nije, kao još uvek vrlo mlad, bilo mu je 19 godina, došao u Partizan. Bio je, dakle, mlad plus bez ikakvog prvoligaškog iskustva, tako da u klubu očekivanja od Mateje Kezmana nisu bila velika. Štaviše, u prvih 7-8 prvenstvenih kola većinu utakmica započeo je na klupi. A onda, dva gola na gostovanju u Kragujevcu (zamenio povređenog Bjekovića već u 14. minutu), pa onda večiti derbi (ušao je u igru u 73. minutu) i gol za pobedu koji će mu obeležiti karijeru i Mateja Kežman više utakmice neće počinjati na klupi. Do kraja sezone je starter, mada, sa ne tako impresivnim golgeterskim bilansom, mora se priznati. Ipak, golovi u derbijima sa Crvenom zvezdom, oba prvenstvena i u finalu kupa, učiniće da se njegov učinak u prvoj sezoni u Partizanu može smatrati solidnim. U drugoj je već eksplodirao i sa 27 prvenstvenih golova (naravno, u oba večita derbija postigao je po gol) postao prvi strelac prvenstva, a sa 35 u svim takmičenjima, rekorder Partizana za golgeterski učinak u jednoj sezoni.

Druga sezona biće mu i poslednja u Partizanu. Prodat je, za ogroman novac, naročito za to vreme, PSV - u, za koji će igrati 4 sezone i u kome će nemilosrdno rešetati mreže i postići skoro 130 golova za te 4 godine. U sledećim godinama, Mateja Kežman igraće, sa manje ili više uspeha, za još dosta klubova - Čelsi, Atletiko Madrid, Fenerbahče, Pari Sen Žermen, Zenit, a karijeru će okončati 2012. godine u Belorusiji, u ekipi BATE - a. Nakon zevršetka karijere, jedno vrme bio je sportski direktor Vojvodine, a nakon toga uplovio je u menadžerske vode.

Mateja Kežman je rođen 12. aprila 1979. godine u Zemunu, a sa Partizanom je osvojio titulu šampiona u sezoni 1998/99. Za reprezentaciju Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) odigrao je 49 utakmica i postigao 17 golova. Jedan je od onih čija je reprezentativna karije okončana posle debakla od Argentine na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Bilo mu je tada svega 27 godina i, s obzirom na solidne igre bar još u naredne dve sezone, mislim da je mogao još dosta da pruži reprezentaciji, ali više nije bio pozivan.