Ivica Iliev

Fudbal je počeo da trenira u Radu, a kao šesnaestogodišnjak, januara 1996. godine, prešao je u Partizan. Debi je imao u sezoni 1997/98, a u sledećoj, šampionskoj, sve češće je u igri, malo kao starter, malo kao rezerva. Standardan u prvih jedanaest je od sezone 1999/2000, i to ostaje sve do odlaska iz kluba. Odično je igrao sve ovo vreme, a posebno je ostao upamćen po antolgijskom pobedonosnom golu u Njukaslu. U leto 2004. godine, Iliev je prešao u italjansku Mesinu. Tamo se zadržao dve i po sezone (jednu polusezonu igrao ja na pozajmici za Đenovu), a u narednim godinama promenio je nekoliko klubova i zemalja. Igrao je za PAOK, Energi Kotbus, Makabi iz Tel Aviva, a poslednje dve sezone proveo je u Visli iz Krakova, u kojoj je 2013. godine i završio karijeru. Između Makabija i Visle, 2010. godine, Iliev se vratio u Partizan. I kao da je bio taličan za klub, Partizan je sa njim u ekipi po drugi put izborio plasman u Ligu šampiona (osvojena je i dupla kruna te sezone), a Iliev je uz Sašu Ilića jedini igrač koji je bio u timu za oba plasmana u najelitnije evropsko klupsko takmičenje.

Ivica Iliev je rođen 27. oktobra 1979. godine u Beogradu. Sa Partizanom je osvojio 4 titule prvaka - 1999, 2002, 2003. i 2011. godine, kao i tri kupa - 1998, 2001. i 2011. godine. Za reprezentaciju Srbije i Crne Gore odigrao je dve utakmice i postigao jedan gol. Na svoj 36. rođendan, 27. oktobra 2015. godine, postavljen je za sportskog direktora FK Partizan i na toj funkciji je ostao do marta 2019. godine.