Dragan Ćirić

Došao je u Partizan kao junior iz rodnog Jakova u kome je i počeo da trenira fudbal. Prvotimac je od sezone 1992/93, kada osvaja svoju prvu od 5 titula za ukupno 6 sezona provedenih u Partizanu. Bez dileme jedan od najvećih fudbalskih majstora koje je Partizan imao poslednjih decenija, bio je vođa svoje generacije i godinama ponajbolji igrač tima. Godine 1997. prelazi u veliku Barselonu, za koju će igrati dve sezone. U prvoj je često bio u igri i dao je doprinos osvajanju duple krune Barse, ali je u drugoj vrlo retko dobijao šansu, pa je na kraju poslat na pozajmicu u AEK, u kome je odigrao jednu odličnu sezonu. Malo jaka konkurencija u i tada moćnoj Barseloni, malo igranje na pozicji koja nije njegova prirodna, krivi su za neuspešan boravak u jednom od najvećih svetskih klubova. Ipak, otići iz jednog srpskog kluba direktno u velikana kakav je Barselona, nije mala stvar i nešto je na šta Dragan Ćirić svakako treba da bude ponosan. Nakon završetka pozajmice u AEK -u, Ćirić će 4 sezone igrati za Valjadolid, a 2004. godine se vraća u Partizan. Osvaja još jednu titulu, dolazi do osmine finala Lige UEFA, i, na kraju sezone, sa svega 30 godina, završava karijeru.

Za reprezentaciju Jugoslavije Dragan Ćirić je odigrao svega 4 utakmice, svakako premalo za jednog od najboljih jugoslovenskih fudbalera svoje generacije. Mislim da nijedan igrač iz tog vremena nije odigrao tako malo utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, s obzirom na igrački kvalitet. Generalno, Ćirić može da bude zadovoljan svojom karijerom i ostvarenim, ali, malo nas je koji smo ga gledali a da ne mislimo da je u fudbalu mogao daleko više.

Dragan Ćirić je rođen 15. septembra 1974. godine u Jakovu, a sa Partizanom je osvojio 5 titula prvaka (1993, 1994, 1996, 1997 i 2005. godine), kao i Kup Jugoslavije 1994. godine. Kratko vreme, nekih dva meseca, bio je sportski direktor Partizana.