Đorđe Tomić

Partizanovo je dete, prošao je kompletnu našu školu, a priliku da debituje za prvi tim, dobio je u finišu sezone 1992/93. Naredne igra relativno dosta, mada često ulazi sa klupe, kao zamena Draganu Ćiriću ili Saši Ćurčiću. Zato će sezonu 1994/95 provesti u Hajduku iz Kule, iz koga će otići u francuski Gengan, a odatle u Atletiko Madrid, u kojm je konkurencija jednostavno bila prejaka, pa će skoro sve vreme biti član B tima slavnog španskog kluba.

Tek 1998. godine, kada mu je bilo već skoro 26 godina, Đorđe Tomić, praktično zaboravljen od navijača, vraća se u klub u kome je 15 - ak godina ranije započeo karijeru. Bio je to pravi potez i za Tomića i za Partizan. Odigrao, kao standardan u startnoj postavi, dve odlične sezone i bio među najboljim igračima u jakoj konkurenciji sa Sašom Ilićem, Kežmanom, Vladimirom Ivićem... U prvoj sezoni osvojio je i titulu, čak debitovao i u reprezentaciji, u drugoj, bez obzira na odličnu i efikasnu igru i celog tima i samog Tomića, trofeji su, nažalost, izostali. U leto 2000. godine prešao je u Ovijedo, za koji će nasupati tri sezone (u prvoj mu je trener bio Radomir Antić), odakle će otići u korejski Inčon, gde će 2005. okončati karijeru.

Đorđe Tomić je rođen 11. novembra 1972. godine u Beogradu. Sa Partizanom je osvojio tri titule prvaka - 1993, 1994. i 1999. godine, kao i kup 1994. godine. Zabeležio i jedan nastup za reprezentaciju SR Jugoslavije.