Božidar Pajević

Najmlađi od trojice braće Pajević, Cetinjana (srednji, Nikola - Nikica, fudbaler, između ostalih, i zagrebačkog HAŠK - a, streljan je 1943. godine od strane ustaškog režima), došao je u naš klub 1953. godine i odmah zauzeo svoje mesto u prvih jedanaest. Standardan i nezamenjiv je bio u Partizanu narednih 7 sezona, uz tek 20 - ak propuštenih utakmica u tom periodu. U samom finišu sezone 1958/59, slomljena mu je potkolenica na gostovanju sarajevskom Željezničaru, što ga je narednih 6 meseci odvojilo od terena. Vratio se u drugom delu naredne sezone, a sledeća, 1960/61, biće mu i poslednja u karijeri. Popularni Puša, bio je tada sa 33 godine najstariji igrač ekipe, ali je odigrao 5 prvenstvenih utakmica, sve u prvom delu sezone (odigrao je jednu i u kupu, u prvom kolu, protiv Budućnosti, koja mu je, ispostaviće se, bila i poslednja u karijeri) i tako se od Partizana i fudbala oprostio sa šampionskom tiulom.

Božidar Pajević Puša rođen je na Cetinju, 23. decembra 1927. godine, a umro 4. avgusta 2013. godine. Sa Partizanom je osvojio dva kupa Jugoslavije (1954. i 1957. godine) i jednu titulu šampiona. Nastupio je jednom i za reprezentaciju Jugoslavije.