Antonio Rukavina

Karijeru je započeo u Bežaniji, sa kojom je u nekoliko sezona, 2006. godine dogurao do najjačeg ranga, Super lige Srbije. Na pola te prve sezone u najjačem rangu, Rukavina je, zajedno sa klupskim drugom Žarkom Lazetićem, prešao u Partizan. Odlično je odigrao Rukavina tu polusezonu, ali su trofeji izostali, pošto je zaostatak u prvenstvu za Crvenom zvezdom već bio prevelik, a večiti rival bio je uspešniji i u polufinalu kupa Srbije. Na početku naredne sezone, nakon odlazaka Alberta Nađa i Lole Smiljanića, Antonio Rukavina, posle svega 6 meseci u klubu, postao je kapiten Partizana. Sezona je bila daleko uspešnija za klub od prethodne, a odlične igre Rukavine (debitovao je i za reprezentaciju, u međuvremenu) bile su vrlo zapažene i van Srbije, pa je u januaru 2008. godine, posle samo godinu dana u crno - belom dresu, Antonio Rukavina prodat slavnoj Borusiji iz Dortmunda.

Solidno je odigrao prolećni deo te sezone za Borusiju, ali je naredne sezone poslat na pozajmicu u drugoligaša Minhen 1860, za koji će kasnije potpisati i ugovor, i gde će ostati sve do 2012. godine. Iz Minhena je prešao u Valjadolid, gde će odigrati dve odlične sezone (71 utakmica, 2 gola), zatim otići u Viljareal, odakle će 2018. godine preći u kazahtansku Astanu, čiji je član i sada.

Antonio Rukavina je rođen u Beogradu, 26. januara 1984. godine. Kako je otišao na pola sezone 2007/2008, ne vodi se kao osvajač duple krune, pa ispada da nije osvojio nijedan trofej sa Partizanom, mada je dao veliki doprinos. Svejedno, i bez trofeja, u pitanju je vrhunski fudbaler, i uz Batu Mirkovića sigurno najbolji desni bek koji je igrao za Partizan poslednjih nekoliko decenija. Dubok trag ostavio je i u reprezentaciji Srbije, za koju je u periodu od juna 2007, pa do septembra 2019. godine, odigrao 59 utakmica.