Ako smo za prethodnu sezonu rekli da je najuspešnija u istoriji kluba, za ovu, kad smo ponovili uspeh i odbranili triplu krunu, možemo slobodno da kažemo da je sezona najvećih podviga. Ekipa je bila oslabljena kao nikada ranije - Mirko Sandić se oprostio, Belamarić, Antunović i Miloš Marković otišli su u JNA, a nije dovedeno nijedno pojačanje. Prvenstvo je, zbog SP u Kolumbiji (19 - 26. jul) počelo kasnije, i odigrano je za svega nešto više od dva meseca. Do titule (10. ukupno i 4. uzastopne) smo došli daleko teže nego do prethodne tri. Po prvi put od 1960. vezali smo dva uzastopna poraza, po prvi put od 1962. tri uzastopne utakmice bez pobede. Prvi od ta dva uzastopna poraza, bio nam je i prvi poraz uopšte u prvenstvu još od 14. avgusta 1971. (15. kolo), posle, dakle, 73 utakmice! Radi ušteda u vremenu, raspored je bio koncipiran tako da su ekipe, koliko je to bilo moguće, igrale serije od većeg broja utakmica na gostovanjima, odnosno kod kuće, pa je tako Partizan u prvih 10 kola bio iskjučivo gost, a onda, od 11. kola, pa do kraja, više nismo izlazili iz Beograda. Sličan raspored imala je i Mladost, jedini naš konkurent za titulu, koja je u prvih 7 utakmica gostovala, dok je poslednjih 8 igrala kao domaćin.